Trgovina u našim životima

Svaka trgovina završava plaćanjem, a tome predhodi čitav jedan proces

Dakle, kada odlučimo da nešto kupimo najpre nam se javi želja  za tim nečim.
Onda počinjemo da razmišljamo gde ćemo naći željeni nam proizvod, odakle nam novac za tako nešto. . . . . .
Pitanja je mnogo, želja prevelika – šta da se radi?

To je nešto kao must have, jer se vaša želja samo pojačava i vi se ipak odlučujete.
Sve smo odabrali, još samo način na koji ćemo platiti.

Imamo više načina naravno ako imamo novca bilo gde:
•    U novčaniku,
•    Kartica,
•    Banka, kako god - samo da može da se plati

Odabrali smo kupovinu subotnjeg preponeva, šetamo sa drugaricom pa posle obavljenog posla sledi obavezna kafica. . . .

Lepša strana kupovine. . . . . . .

Ponovo trgovina.

Svaki dan iznova uviđamo kako je to sastavni deo naših života. Svi smo učesnici u svakom trenutku, uzrastu, u različitim ulogama, kupujemo ili prodajemo. Ovo o čemu pišem je realnost.

Počinje škola, svi se podjednako spremaju i deca i roditelji. Odlazak u radnje da bi izabrali potreban školski pribor, odeću, obuću. Sve novo za novu školsku godinu.

Neki od njih googlaju da bi došli do željenih informacija ne samo o školskom priboru već i školama, aktivnostima u tim školama. Idu na forume da bi razgovarali sa drugima i razmenjivali svoja iskustva - šta vas sve čeka sa početkom nove školske godine. 

Deca opet imaju svoje brige.

Ja sam malo googlala i pronašla nešto što vas deca mole . . . 

Nalazimo se u periodu godišnjih odmora, e i tu je bilo trgovine. Kako bismo inače išli na letovanje da nismo "kupili" neki aranžman? Imamo više mogućnosti: čekovi, kartice ili rate.

Dakle, trgovalo se. Haos, vrućina. Sedimo za kompjuterom i tražimo gde ćemo ići na odmor, koja ponuda je za nas prihvatljiva. Obilazimo turističke agencije, raspitujemo se kod prijatelja. Jako nam je vruće 

Koji termini su slobodni, da li se uklapamo? Kuda ići? Šta odabrati? Za šta imamo novca? 

Daleke egzotične destinacije, ili ipak nešto bliže, Hrvatska, Grčka, Crna Gora?

Neki su se već i vratili, neki neće ni ići ili tek treba da idu.

Predlog možda nije loš  pa ako ništa drugo blizu je.

 Vi uživajte gde želite 

Našla sam se u ovoj priči slučajno, neočekivano.

Studiram, moram da radim da bih studirala. Onda je krenulo. Prodaja na tezgi, prodavnica, zatim uključivanje u određene mrežne marketinge, prodaje putem prezntacija i sl.

Sve je to jako daleko od mojih želja, očekivanja.

Danas sam tu u prodaji, licem u lice, klasična prodaja, svakodnevna. Dobro, to je nešto što radim da bih živela, usput, dok ne nađem posao. Međutim, to nije trenutni posao. To je pravi posao, stvarni i ja živim od toga.

Sada, kada je to realnost koje sam postala svesna pokušavam da o svemu razmišljam na jedan, za mene novi način. Treba da zavolim to što radim  

Svakog dana trebam biti raspoložena nasmejana i spremna da pružim potrebnu informaciju. Dolaze ljudi različitih želja, kupovnih moći, obrazovanja, raspoloženja ,. Sa svima komunicirate i nekada se dešava da pozitivnom energijom prosto zračite a nekad prepišete negativnu energiju od sagovornika. Takav dan, komunikacija možda nije dovoljno dobra, možda nejasna. 

Sutra je novi dan, novi ljudi, nova raspoloženja, ali biraćemo dobro raspoloženje i pokušati kad smo već tu da uživamo u trenutku . . . . . .   

 Otkud mene ovde, stvarno.

Pre neki dan nisam ni znala šta je blog, a danas imam svoj blog i pišem. Čudno. Možda i nije.

Do skora mi je e-poslovanje bilo skoro nepoznato. To je bio samo termin o nekoj apstrakciji na internetu, sada idem na obuku iz e-poslovanja i oblast je veoma interesantna. Otvorili su mi se novi vidici i nove mogućnosti za koje nisam ni znala da postoje. Pisanje bloga je posledica ove obuke, a kako bih mogla uopšte pisati i da bi mi ovo sve bilo jasnije, pročitala sam knjigu od Dragana Varagića "Blog osnove".

Sada pišem o trgovini. Otkud mene u trgovini uopšte?

Jednostavno, trgovina je nešto što se podrazumeva u našim životima. Svaki novi dan je nova trgovina, a svi mi smo aktivni učesnici u tom procesu.

        Odnos kupac-prodavac postoji još od vremena trampe, kada je u pitanju lični kontakt ili "face to face", pa do dana današnjeg. U oblasti trgovine, danas svakako možemo govoriti i o drugim oblicima odnosa kupac i prodavac. Drugačiji je odnos npr. u slučaju kataloške prodaje ili putem interneta, gde također dolazi do razmene informacija ali na drugi način.

         Možda je baš lični kontakt i najbolji način u trgovini, jer ukoliko dođe do nekih problema ili nedoumica u toku same kupovine, sve se može odmah rešiti - na licu mesta. Dakle, nije to samo kupo - prodajni proces, već više od toga - to je komunikacija. Odmah imamo povratnu informaciju i o proizvodu, ceni, kao i o drugim faktorima koji su ostavili utisak na kupca. 

Može li nas komunikacija dovesti do novih informacija ili novih ideja?

       Trgovina, sama reč nas upućuje na jedan proces u kome postoje dve strane, ona koja kupuje i ona koja prodaje. Pojam nam je poznat od davnina, samo u različitim oblicima.

        Odnos kupac - prodavac bazirao se na trampi, odnosno prvobitnom obliku trgovine da bi se vremenom razvijao i prevazišao sve dosadašnje okvire, prešlo iz realnog u virtuelni svet. . . . . 

To je bio dugotrajan proces, ali je razvojem tehnologije u zadnje vreme brzo napredovao.

Kod trampe - robne razmene, nije bio adekvatan odnos ponuda - tražnja pa se nametao novi vid trgovine. Stiglo se do robno novčane razmene.

      Trgovina koja je naš svakodnevni život, omogućava nam lakše učešće svojim izmenama u odnosu na neki raniji period. Danas imamo drugačije koncipirane trgovine kao i više načina plaćanja, misli se kako na gotovinu tako i na bezgotovinske načine plaćanja, čekove ili razne kartice.

A tu je i virtuelna trgovina, čitav jedan svet u koji tek treba ući . . . . . . .